Fizzit v2

Switch to desktop Register Login

Povijest

Kako je Beograd osvojilo sedam pijanih švaba

naslovna

 

Ovaj tekst američkog autora Colina D. Heatona, stručnjaka za vojnu povijesti, objavljen je još 1998. u srpskom časopisu za povijest "Srpska reč" koji je uređivala Smilja Avramov,  koji je u  međuvremenu prestao izlaziti.  


Izvorni tekst na engleskom možete pročitati ovdje, a zanimljivu i za nas i te kako aktualnu knjigu "Okupacija i oružana pobuna - selektivna ocjena haških i ženevskih konvencija na istočnom frontu" ovdje. Tekst donosimo onako kako je objavljen u "Nasleđu" pred 13 godina, bez prijevoda: u školi nas nikad nisu učili kako je zapravo poražena Jugoslavija u Drugom svjetskom ratu, samo se u dvije rečenice to spominjalo. Ovaj tekst možda objašnjava zašto nam to nikad nisu rekli.

_____________________________________________________________________________________


KAKO JE BEOGRAD OSVOJILO SEDAM PIJANIH ŠVABA

 

Druga nemačka okupacija Beograda, 1941: Nemačka obaveštajna služba ocenila je da će u bombardovanju i bici za Beograd jugoslovenska strana imati najmanje 10-15 hiljada gubitaka,od toga 2 000 mrtvih, a da će broj stradalih civila biti deset puta veći.Umesto toga sačekao ih je grad koji niko nije branio.


Prema podacima američkog časopisa za istoriju Drugog svetskog rata "WORLD WAR II", Beograd je 1941. pao "na blef" - osvojila ga je, i čitav dan držala, grupa od sedam (!) esesovaca, na čelu sa kapetanom Fricom Klingenbergom. Da jedan kapetan osvoji prestonicu - to je povod američkom divljenju snazi nemačkog oružja, i uklapa se u mistifikacije i mitologiju koja se u militarističkim krugovima SAD neguje za Hitlerove SS divizije.

 

Piše: Colin Heaton

 

Kada su nemačke snage provalile na Balkan, u rano proleće 1941. suočile su se ne samo sa oružanim otporom, već, takođe, i sa teškim terenom i užasnim vremenom. Italijanski neuspeh u napredovanju tokom prethodne zimske kampanje u Grčkoj, propraćene uplitanjem britanskih snaga na strani Grka, ugrozio je nemačko južno krilo, prisiljavajući Hitlera da se umeša.

Hauptsturmfuhrer_Fritz_Klingenberg

Napregnuta borba za Balkan nije bila slična nijednoj prethodnoj sa kojom se Vermaht ranije suočio. Ovo je bio njegov prvi susret sa gerilcima, zimskim borbama i planinskim terenom. Svi ključni objekti trebalo je da se brzo zauzmu, a gradovi su bili prevashodni ciljevi. Nemci su očekivali kapitulaciju Grčke, čime bi prestonica Atina i grčke luke pali u nemačke ruke. Grčke baze za nemačku borbenu avijaciju (Luftnjaffe) i ratnu mornaricu (Kriegsmarine) su ojačali nemački nadzor nad severoistočnim Sredozemljem i pomogle u snabdevanju Afričkog korpusa. Grčka bi mogla, takođe, da posluži kao baza za sprečavanje britanskog pomorskog saobraćaja a nemačko oružje bi se našlo malo bliže Sueckom kanalu.

 

Na nemačkom putu bila je Jugoslavija koja je bi-la uveliko probritanska, naročito široke mase Srba i Cigana. Strah da bi Jugoslavija princa Pavla mogla da skrene u fašistički tabor pobudio je jugoslovenskog ambasadora u Vašingtonu (Fotića, prim. prev.) da pošalje emotivno pismo u Beograd, moleći princa da ne popusti Hitleru. Britanski kralj Džordž VI , kao i predsednik vlade Vinston Čerčil poslali su poruke princu Pavlu i jugoslovenskom predsedniku vlade Dragiši Cvetkoviću. Čerčil je predviđao da, ako Jugoslavija "postane sukrivac u ubistvu Grčke, njeno rušenje biće sigurno i nepovratno".

 

20. marta, princ Pavle je zvanično objavio da će se njegova zemlja pridružiti silama osovine kroz Trojni pakt. U susretu sa američkim ambasadorom Artur Blajs Lejnom, Pavle je naglasio, da, ako se ne pridruži silama osovine, on ne bi mogao da računa na podršku Hrvata u slučaju invazije do koje bi sigurno došlo.

 

24. marta 1941, predsednik Vlade Cvetković i ministar spoljnih poslova Cincar-Marković otišli su u Beč da potpišu pakt, putujući tajno zbog straha od javne odmazde. Oni su potpisali sporazum 25. marta i vratili se kući. U Beogradu su saznali za puč, koji je bio iniciran uveče 26. marta. Oficiri sa antifašističkim jedinicama zauzeli su vazduhoplovne baze, avione i vladine zgrade, obarajući slabu jugoslovensku vladu preko noći. Revolucionarne snage zauzele su zgrade radija i telefona, ministarstvo rata, policijske štabove i glavnu poštu. Princ Pavle je uhvaćen u Zagrebu, gde je otputovao vozom i bio je prinuđen da se povuče u korist mladog kralja Petra kao političke lutke.

 

Nova Vlada je objavila da će ostati verna Trojnom paktu kada je shvatila da Britanija i Sjedinjene Države, iako su joj dale podršku, nisu u stanju da pomognu u slučaju nemačkog napada. Međutim, ovo nije umirilo Hitlera. Baš na dan kada se dogodio puč u Jugoslaviji, on je naredio svojoj Vrhovnoj komandi da planira kompletnu invaziju. 6. aprila 1941. nemački ministar spoljnih poslova Joakim fon Ribentrop izdao je naredbu da počne napad na Jugoslaviju.

 

Lako zauzimanje Beograda bilo je uvod u okončanje rata na Balkanu. Zauzimanje Beograda bila je značajna prelomna tačka u Balkanskom ratu. U to vreme Britanci su ojačavali svoje grčke saveznike saMalte, Krita i Kipra. Afrički korpus, pod komandom feldmaršala Ervina Romela, upravo je počeoda se smatra kao ozbiljna pretnja, potiskujući britanske snage pod komandom generala ser Harolda Aleksandera preko Severnoafričke pustinje. Nemačke baze u Sredozemlju i na Jadranu, podržavane od Italijana, ozbiljno su ugrožavale savezničku poziciju. Suecki kanal je bio britanska žila kucavica a nemačka ekspanzija na Balkanu postavila je vojnu silu Osovine na manje od 1000 milja od kanala.Grčka jedina nada je bila da zadrže Nemce na svojim gorostasnim planinama susrećući neprijatelja sa žilavim otporom. Glavni ciljevi - Atina i lučki gradovi - trebali su da se žestoko brane. Britanci su bili na licu mesta u Grčkoj, spremni da pomognu Grke u odbrani Metaksasove linije.

 

U cilju obezbeđenja južnog krila i linija snabdevanja, neophodnih za dalja osvajanja, trebalo je Jugoslaviju što pre potčiniti. Prva SS gardijska jedinica "Adolf Hitler" - (1. SS. Leibstandarte division "Adolf Hitler") i Druga SS divizija "Das Rajh" - 2. SS division "Das Reich"), zajedno sa bugarskim trupama i pridodatim oklopnim i pešadijskim jedinicama trebalo je da prodru u Srbiju. Beograd, prestonica Jugoslavije, bio je najvažniji cilj i da bi oslabila odbranu grada nemačka vrhovna komanda je planirala dvonedeljno bombardovanje, posle čega su sledili artiljerijski i tenkovski napadi. Nemci su nameravali da uposle pet pešadijskih divizija radi okupacije grada posle zauzeća. Međutim, događaji su pokazali da je i najbolje postavljeno borbeno planiranje ponekad suvišno, a ponekad izloženo najneobičnijim okolnostima.

 

Drska hrabrost i vojnička sreća kapetana Klingenberga


Beograd je stvarno pretrpeo, tokom nekoliko dana, artiljerijsku vatru (netač-nu - prim. prev.) i tri dana vazdušnog napada, što je poslužilo omekšavanju jugoslo-venske prestonice. Sam grad bio je zauzet 12. aprila 1941. - mnogo ranije nego što je nemačka Vrhovna komanda predvi-đala - od strane šačice vojnika slabo popunjenih municijom, ali visokog morala, predvođenih čovekom koji se nije libio da iskoristi priliku koja mu se ukazala.

 

Jedan napad, potpuno van školskih šema, bio je proizvod vojničke procene, drske hrabrosti i čiste sreće SS kapetana Frica Klingenberga. Dvadesetšestogodišnjak, sa diplomom oficirske akademije u Bad Telcu , Klingenberg je stekao reputaciju tvrdoglavog, takoreći istesanog karaktera. U ratu sa Francuskom prethodne godine njegov komandir čete za njega je rekao sledeće:

 

klingerberg_waffenss-074a

 

"Klingenberg je inteligentan, mada tvrdoglav, lojalan do nivoa korigovanja svojih nadređenih, blistav kad je pod pritiskom, mada nabusit, ali u okviru subordinacije".

 

Procene kao što su ova označavale su Klingenberga više kao čudaka nego kao kompetentnog oficira.

 

Klingenberg nije bio tip srdačnog pijanice i pričalice i nikad se nije hvalio svojim postignućima. Kad je, kasnije, bio upitan od akademaca iz Bad Telca, kako je osvojio prestonicu jedne zemlje, jednostavno je odgovorio: "Pa, nisam bio suviše zauzet u to vreme i našao sam nešto da uradim".

FaLang translation system by Faboba

2012. © Fizzit.net

Top Desktop version